|
 УРУЧЕНА
НАГРАДА „АНДРА ГАВРИЛОВИЋ“ И ПРЕДСТАВЉЕН ЗБОРНИК „ЦРТЕ И РЕЗЕ
2“
У СВИЛАЈНЦУ 18. 02.2010. СВЕЧАНО УРУЧЕНА
НАГРАДА ЗА КЊИЖЕВНОСТ"АНДРА ГАВРИЛОВИЋ" И ПРЕДСТАВЉЕН ЗБОРНИК ИЗАБРАНИХ
РАДОВА "ЦРТЕ И РЕЗЕ 2"
На књижевни конкурс "Андра Гавриловић" за 2009.
годину, (који је расписала Ресавска библиотека у Свилајнцу ), пристигло је
176 радова, од тога 147 приповедака и 29 књижевних критика.
Без предрасуда и жеље да подилази тренутном
књижевном укусу, жири је равноправно третирао све приповетке, дуже као и
оне кратке, које се већ неко време могу сврстати у посебну књижевну врсту.
Као и прошле године, ни ове није било тематских и жанровских ограничења,
па је жири уживао у комичним, трагичним, сатиричним и гротескним
остварењима учесника. Уочава се велики одзив писаца реалистички
орјентисаних (чак повратак сеоске и ратне приповетке!), али и оних
окренутих модерним струјањима, научној фантастици, надреализму и
постмодернизму.
Када је реч o књижевној критици, ове године није било
великих искакања из оквира ове књижевне врсте.
Преовладавала је импресионистичка критика, мада
је жири равноправно са критиком вредновао књижевне приказе, као и есеје,
имајући у виду да су све то делови науке о књижевности. Критичари су
показали велико интересовање за поезију, приповетку, роман, али и
историографију, затим антологије и збирке хаику поезије. Били су
заступљени како домаћи, тако и страни савремени аутори.
 И ове
године су на конкурсу учествовали аутори из Србије и расејања.
Жири је радио у саставу Биљана Миловановић
Живак (председник жирија). Оливера Мијаиловић и Гојко Божовић
(чланови).
Присутне је поздравила у име Ресавске
библиотеке Оливера Мијаиловић. Потом је Биљана Миловановић Живак прочитала
образложење жирија и саопштила имена добитника. У најужи избор за награду
сврстани су радови седам аутора. То су: Срђан Антић из Ћуприје, Владимир
Булатовић Бучи из Новог Београда, Маша Прихотко из Панчева, Милка Кнежевић
Ивашковић из Београда и Жарко Алексић из Књажевца (за приповетку) те
Виолета Стојменовић из Бора и Јелена Јовановић из Свилајнца (за књижевну
критику).
Прва награда и новчани износ од 25.000 динара
припали су Милки Кнежевић Ивашковић за приповетку "Самсара" и Виолети
Стојменовић за књижевну критику "Стрела времена".
Публици су се обратили и представници
Министарства културе РС, а важност догађаја и значај који мештани придају
неговању лепе речи потврдилa је бројна публика и реч поздрава председнице
општине која је и уручила награду - повељу. Потом је представљен Зборник
„Црте и резе 2“ избор 45 најуспешнијих радова 40 аутора. О Зборнику и
књижевној награди говорио је Гојко Божовић, уредник и власник
„Архипелага“.
Одломке из својих приповедака прочитали су
Веселин Џелетовић (Београд), Владимир Булатовић-Бучи (Нови Београд) и
Милка Кнежевић Ивашковић (Београд), а одломке из књижевне критике читале
су Виолета Стојменовић (Бор) и Јелена Јовановић (Свилајнац).
Дружење се наставило у прелепом амбијенту
Ресавске библиотеке. Догађај ће остати учесницима и гостима у лепом
сећању.
Представљамо сајт са универзалном дигиталном
библиотеком
 Profesor Majkl Šejmos, sa Univerziteta
Karnegi-Melon, u Pitsburgu, direktor je Univerzalne digitalne
biblioteke.
”Univerzalna digitalna biblioteka je projekat pokrenut na
Univerzitetu Karnegi-Melon pre10 godina, sa neskromnim ciljem da se
digitalizuju svi ljudskom rukom napisani i objavljeni radovi i da se to
putem interneta besplatno stavi na raspolaganje svakome, na bilo kom mestu
i u bilo koje vreme.“
Kada kaže ”objavljeni radovi,“ profesor Šejmos ne misli
samo na knjige već i na sve novine, časopise, ali i fotografije i druge
medije. U projekat su uključene i institucije u Kini, Indiji i Egiptu, a
knjige se skeniraju u 50 centara širom sveta. Do sada je digitalizovano
više od milion i po knjiga, napisanih na oko 20 jezika. Većinom su to
starije knjige, čija autorska prava su prestala da važe. Zvuči mnogo, ali
Šejmos kaže da je to manje od dva odsto od svih ikada objavljenih knjiga.
Prioritet se zasniva uglavnom na onome što je dostupno, jer nisu baš sve
univerzitetske biblioteke spremne da pozajmljuju hiljade knjiga na po
nekoliko meseci, kako bi bile skenirane.
”O tome smo mnogo diskutovali na početku projekta. Da li
bi trebalo sazvati komisiju naučnika da odabere milion najvažnijih stvari
na zemlji? Mislim da to ne bismo mogli da uradimo. Umesto toga, pošli smo
od krajnjeg cilja da digitalizujemo sve. Ako je to cilj onda nije važno
šta ćete da uradite pre, a šta kasnije.“
Šejmos kaže da će Univerzalna digitalna biblioteka
izjednačiti dostupnost za sve one koji sada nemaju pristup nekoj velikoj
biblioteci ili nemaju sredstva da kupuju mnogo knjiga.
”Ako neko super pametno dete živi u nekom siromašnom gradu
u Indiji i nema pristupa obrazovnim materijalima nikada neće moći da se
razvije u genija kakav bi moglo da bude. Zato je ovo od kritične važnosti
za pristup informacijama za one koji ga nemaju.“
Ali, da biste zavirili u Univerzalnu digitalnu biblioteku
ne morate i sami da budete budući genije. Sve što je potrebno jeste da se
logujete na adresu.
| 
