Преминуо Момо
Капор
БЕОГРАД, 3. МАРТА /СРНА/ - У Београду
је данас, на Војномедицинској академији, преминуо један од најпознатијих и
најчитанијих српских писаца, сликар и новинар Момчило Момо Капор,
потврдила је његова породица.
Рођен је у Сарајеву 1937. године, а
одмах по завршетку Другог свјетског рата са породицом се преселио у
Београд у коме је, уз повремена избивања широм свијета, остао до краја
живота и био његов својеврсни хроничар.
Момо Капор је дипломирао сликарство
1961. године на београдској Академији ликовних уметности. Од када је 1975.
године објавио књигу "Фолиранти" написао је велики број романа и збирки
прича.
Капор је и аутор бројних
документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима
снимљено је неколико дугометражних филмова - "Бадеми с ону страну смрти",
"Банкет", "Валтер брани Сарајево", "Џоли џокеј", "Крај
викенда".
Романи "Уна" и "Књига жалби" су
екранизовани. Његова дјела превођена су на француски, њемачки, пољски,
чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.
УРУЧЕНА НАГРАДА „АНДРА ГАВРИЛОВИЋ“ И
ПРЕДСТАВЉЕН ЗБОРНИК „ЦРТЕ И РЕЗЕ 2“
У СВИЛАЈНЦУ 18. 02.2010. СВЕЧАНО
УРУЧЕНА НАГРАДА ЗА КЊИЖЕВНОСТ"АНДРА ГАВРИЛОВИЋ" И ПРЕДСТАВЉЕН ЗБОРНИК
ИЗАБРАНИХ РАДОВА "ЦРТЕ И РЕЗЕ 2"
На књижевни конкурс "Андра
Гавриловић" за 2009. годину, (који је расписала Ресавска библиотека у
Свилајнцу ), пристигло је 176 радова, од тога 147 приповедака и 29
књижевних критика.
Без предрасуда и жеље да подилази
тренутном књижевном укусу, жири је равноправно третирао све приповетке,
дуже као и оне кратке, које се већ неко време могу сврстати у посебну
књижевну врсту. више

РАЈКО ВАСИЋ: ПРСТИ ЛУДИХ ОЧИЈУ (РОМАН) 
Борислав Гаврић, Озренац из Бијељине,
поклонио је нашој
библиотеци шездесет предивних књига,
међу којима и неколико које је сам написао. Међу њима је монографија
"Ораховица на Озрену" у којој је описана прошлост и књижевна разгледница
Ораховице и наведена насеља и српски родови у Ораховици. Ораховица,
на југоистоку планине Озрен код Петрова -општина Лукавац, само је једно од
стотињак озренских, српских села која су уништена у другој половини 1995.
године, а уништавање је настављено и послије Дејтонског споразума о миру у
БиХ ...